Naučnici su razvili do sada najnapredniji model uz pomoć koga dokazuju da vetra ima dovoljno na kopnu i blizu obale da se generiše struja koja višestruko premašuje svetske potrebe. Mark Džekobson sa Stenford univerziteta i Kristina Arčer sa Delaver univerziteta su u svom modelu pretpostavili da vetroelektrane mogu da se postave svuda bez obzira na društvena, klimatska ili ekonomska pitanja.

Dve prethodne studije kažu da potencijal vetra opada što je više postavljenih turbina jer one kradu energiju vetra od drugih turbina. Po prvi put se ovim softverom ispituju i ove dileme – a navodni problemi se opovrgavaju. „Svaka turbina smanjuje količinu energije dostupnu drugim,“ kaže Arčerova, “ali to smanjenje postaje značajno tek kad se postavi mnogo veći broj turbina nego što bi nama ikada trebalo.“

Najviše obećava podatak da se potencijal vetra u svetu meri u stotinama teravata. Ukoliko bi se 100 metara visoke vetrenjače postavile širom cele planete (kopno i voda) dobili bismo više od 250 teravata energije, a ako bismo ih postavili samo na kopnu (bez Antarktika) i duž obale dobili bismo 80 teravata, što je sedam puta više od svetskih potreba. „Mi ne kažemo, Postavite turbine svuda, već samo pokazujemo da potencijala ima, samo ako izgradimo dovoljno turbina,“ kaže Džekobson.Postavlja se pitanje koliko je onda vetroturbina potrebno da bi se pokrile današnje potrebe čovečanstva – oko 5.75 teravata. Pri maksimalnom iskorišćenju, ova studija pokazuje da je potrebno oko 4 miliona turbina širom sveta. Danas imamo instalirano malo više od 1% od ovog broja. Džekobson i Arčerova bi polovinu postavili na vodi, a za drugu polovinu bi bilo potrebno pola procenta Zemljinog kopna, a za tu namenu bi, na primer, bilo najbolje iskoristiti pustinju Gobi, američke ravnice i Saharu.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Gradnja vetroparka na teritoriji opštine Kovin, vrednog 300 miliona evra, trebalo bi da počne krajem godine, najavio je investitor - kompanija "Continental Wind Partners" (CWP).Predsednik te kompanije Mark Krendal, rekao je da narednih nedelja očekuje završetak procesa izdavanja svih potrebnih dozvola za gradnju, kao i da Ministarstvo energetike završi model za otkup električne energije iz obnovljivih izvora koji bi trebalo da odgovara i državi i ulagačima.

Prema njegovim rečima, nakon toga biće moguće da u posao uđu i glavni kreditori, međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Američka korporacija za finansiranje američkih privatnih investicija van SAD-a, čiji su predstavnici posetili Srbiju krajem aprila kako bi razgovarali o projektu.

Krendal je istakao da će CWP u izgradnju vetroparka "Čibuk" u Kovinu uložiti 30% vrednosti projekta u obliku akcijskog kapitala, odnosno oko 90 milopna evra, dok će ostatak od 210 miliona evra biti krediti finansijskih institucija.

Krendal je istakao da bi u prvoj fazi ulaganja CWP trebalo da izgradi 57 vetrenjača, od kojih će svaka imati maksimalan kapacitet od 2.5MW.

“To znači ukupno 142.5MW, što je dovoljno da snabdevanje strujom 40.000 domaćinstava”, naglasio je predsednik CWP.

Krendal očekuje da ukoliko čitav administrativni proces oko dozvola i ugovora bude tekao neometano, prva faza izgradnje vetroparka u Kovinu bude završena do sredine 2014. godine, a čitav projekat početkom 2015.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Google je objavio svoju najveću investiciju u čistu energiju do sada, 280 miliona dolara za finansiranje uvođenja solarnih panela na stambene objekte širom SAD.Na ovom projektu rade zajedno sa svojim partnerima, kompanijom Solarcity, koja je predložila inovativan finansijski model: oni preuzimaju troškove instalacije i održavanja sistema tokom trajanja zakupa. Kupac (ili zakupac) ne mora ništa da plati unapred, već može da se opusti uz mesečno plaćanje lizinga.Sa tom idejom se briše osnovni problem uvođenja solarne energije u stambene zgrade: visoki početni troškovi. Samo saznanje da će dugoročno uštedeti smanjenjem računa za struju nije dovoljno da se ljudi odluče da potroše mnogo novca odmah za uvođenje solarne energije. Međutim, ako se ugovor napravi tako da je mesečna rata lizinga solarne opreme manja i od računa za struju, svi loši preduslovi su uklonjeni.Sa ovom investicijom Google dolazi do cifre od 680 miliona dolara uloženih u čistu energiju. Za primer.

Izvor: Ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4